Примери

ПРИБОЈ, СРЕДИШТЕ ДОЊЕГ ПОЛИМЉА, ПРЕД НОВИМ РАЗВОЈНИМ ШАНСАМА
У центру чаробног круга
Деценијама је овај крај свој просперитет темељио на чувеној Фабрици аутомобила (ФАП). Проблеми индустрије током санкција и ратова 1990-их приморали су вредне горштаке да поново препознају вредност своје лепе реке, своје бање, средњовековног наслеђа, своје урбане културе и особеног сензибилитета, као и чињенице да се у полупречнику од 40 километара око Прибоја налазе Милешева, Златар, Златибор, Тара, Мокра гора, Вишеград

-
Пише: Ненад Деспотовић
Фотографије: ТО Прибој

На тромеђи Србије, Црне Горе и Босне (Републике Српске), у Доњем Полимљу, налазе се град и општина Прибој. На 553 километра квадратна живи, према попису из 2002, нешто преко 30.000 становника. У овај лепи планински крај, препун пашњака и шума, најчешће се стиже пругом Београд-Бар или друмским правцем од Београда до Црногорског приморја (преко Кокиног Брода или преко Бистрице). Може се доћи и путем који од Ваљева, преко Таре, води до Прибоја, настављајући потом за Пљевља и Никшић, или пак путем од Сарајева, који након Прибоја наставља ка Сјеници и Пазару.
– Од већине других српских градова Прибој се разликује по томе што је он истовремено центар и граница Србије, зависно од тога како је подешена ваша геостратешка оптика – каже за Националну ревију Лазар Рвовић, председник ове општине. – Прибој је истовремено и на слепом путу и на важној трансверзали, зависно од тога колико познајете и како сагледавате значај извађених путоказа. На тромеђи је три суверене државе, или тачка у којој се спаја јединствени српски народ Републике Српске, Црне Горе и Србије, опет зависно од тога шта ко сматра државом и националним простором. Некад је био једна од најразвијенијих општина ових простора, а сада једна од најнеразвијенијих. Део смо Рашке области, или ипак Санџака, зависно од тога ком времену припадате и којој историјској идеји. Крај смо који је, по једнима, колевка српске државности, или, по другима, програмираним злослутницама, њен гроб. Општина смо која има све, а истовремено нема ништа. Овај град и овај крај, изгледа, не може бити средина: ми смо или на врху или на дну.

ХРОНИКА ПУТЕВА И МЕЂА

Прибој се први пут помиње у турским писаним изворима 1463. године. О његовој средњовековној прошлости сведоче два сачувана путописа из XVI века. У истом том веку Прибој је добио два врло значајна објекта: Гази Синан бег је 1522. подигао један караван сарај и мост преко Лима. Године 1659. кроз Прибој пролази чувени путописац Евлија Челебија. Имајући на уму средњoвековни град Јагат (утврђење испод планине Бић), он наводи да су Прибој основали српски краљеви.  Детаљно описујући оновремени град, утврђење и варош, он вели да Прибој има 300 кућа, једну џамију и три хана.
Значајан економски просперитет Прибој доживљава у другој половини XVI века, када су овуда пролазила два важна трговачка пута: Босански и Дубровачки.
У XVIII веку и током Првог српског устанка, услед рата и једног великог пожара,  варош почиње да пропада. Након Берлинског конгреса постаје гранично место са Босном, коју је окупирала Аустроугарска. У Прибоју је тада седиште и турског и аустријског гарнизона. Аустријанци граде касарну, неколико бољих зграда и хотел. Занимљиво, у кругу аустроугарске касарне изграђени су тениско игралиште, куглана, фудбалски терени... Тако је овај град још у XIX веку, пре било ког другог у Србији, имао тениски терен!
Отварањем источнобосанске железнице, од Сарајева до Увца, Прибој поново почиње да се развија и постаје изразито трговачко место.
У XX веку, деценијама је носилац привредног развоја овог краја била Фабрика аутомобила ”Прибој” (ФАП). Међутим, након кризе из 1990-их и стагнације ФАП-а, у први развојни план овде избијају Прибојска Бања и туристички потенцијали.
– Имамо прелепу реку, језеро, планине, бању, са најквалитетнијом водом у овом делу Европе, одлична ловишта, незагађену природу, праисторијске руднике, најстарију откривену средњовековну болницу на Балкану. Имамо велики број средњовековних утврђених градова, манастире из XII века, аутентичне трагове мултиетничности и мултикултуралности... Са друге стране, имамо и озбиљну урбану културу, специфичан сензибилитет и надахнућа, о чему сведоче бројне манифестације и ствараоци – додаје председник Рвовић. – Ипак, то је углавном остало потпуно неискоришћено. Дуго је политика овде, као и у целој држави, схватана као утешна награда за некреативне и некомпетентне, као њихов себични лични бинго, једнократни или сезонски посао, што нас је довело у ситуацију да годинама ”гледамо гладни у конзерву дивне хране”. Међутим, Прибојем сада управљају људи који су одлучили да Деда Мраза врате у бајку, људи који су схватили да нам кључ нико неће донети већ га морамо сами пронаћи, да проблеме морамо сами решавати.
Највећи део административних препрека и проблема је отклоњен (планска документација, имовински односи...), каже први човек Прибоја. Тако су широм отворена  врата озбиљним страним инвеститорима. Такви инвеститори више не обилазе општинске службенике, већ општински службеници посећују њих.
– Инвеститори су препознали ту велику квалитативну и практичну промену, па већ долазе – вели Рвовић. – Ту су инвеститори из Италије, Швајцарске, Норвешке, Русије. Највеће је интересовање за област туризма и обновљивих извора енергије. Изградњом пута Прибојска Бања – Златибор, ми смо од овог туристичког центра, једног од најзначајнијих у Србији, удаљени само 32 километра. Тако учвршћујемо позицију ”у центру чаробног туристичког круга”:  у полупречнику од 40 км налазе нам се манастир Милешева, Златар, Златарска језера, Златибор, Тара, Мокра гора, Вишеград. Прибој је град који одавно има озбиљне развојне шансе, само што ће оне сада заиста бити остварене.

ВАЖНОСТ САМОПРЕПОЗНАВАЊА

Благодатност Прибојске Бање била је позната још старим Римљанима и народу средњовековне Србије. Налазила се на главном друму који је од Босне или Дубровника водио ка Унутрашњој Србији и Цариграду. Место је где су се обавезно заустављали каравани и свраћали путници. У доба Немањића ту је постојала уређена болница. Локална легенда вели да је и Свети Сава ту лечио оболеле ноге. Постоји и предање да се у овој Бањи од неке кожне болести излечио Урош (”Храпави”), син Стефана Првовенчаног. Обнова значаја ове изванредне бање у самој Србији и ван ње, поновно прибављање ранга који несумњиво заслужује, управо је у току. Значајне инвестиције које су на помолу свакако ће убрзати тај процес.
Често боравећи у Бањи, Немањићи су обновили и богато даровали Манастир светог Николе, овдашњу светињу из XI века. Смештена на заравни испод извора лековите воде, окружена зеленилом и тишином, ова светиња је миленијумски камен-постамент живе сакралне традиције и чувар светосавља. Управо ту, у Манастиру светог Николе, пре тачно 790 година, 1219, свети Сава поставио једну од првих шест епископских столица тек осамостаљене Српске православне цркве. Био је то центар Дабарске епископије и Дабро-босанске митрополије.
Сваке године на Светог Илију, 2. августа, више од пет векова, у порти манастира одржава се народни сабор. Окупља се, кажу Прибојци, више десетина хиљада посетилаца. Захваљујући ангажовању Туристичке организације Прибоја (створене 2005), ово народно окупљање прерасло је у организовану манифестацију, која започне још крајем јула. Традиционалне рукотворине, надметања у свирању на фрули и другим традиционалним музичким инструментима овог краја, концерти етно-музике и ревије етно-моде, такмичење произвођача ракије и оних који припремају ћешке – све су то садржаји који на ово светоилијско саборовање сваке године изнова доводе тако велики број људи.
Значајну пажњу Прибој сваке године скреће на себе и чувеним ”Лимским вечерима поезије”, дечјим у марту и оним другим у септембру.
Уз то, богатство водама и природним лепотама представља важан ресурс, поред осталог и туристички. Лим извире у Црној Гори (испод Плавског језера), протиче кроз Србију, а у Дрину се улива у Републици Српској. На овој реци, узводно од Прибоја, у непосредној близини пруге Београд-Бар и пута који од Београда води ка јужном Јадрану, налази се живописно Потпећко језеро.
Туристичка организација Прибоја у више термина током године приређује незаборавна сплаварења Лимом. Трећег викенда у августу је ”Међународни рафтинг Лимом”, манифестација која је, уз обиље пратећих културних садржаја,  побудила изузетно интересовање у земљи и иностранству...
Самопрепознавање је, кажу мудри и искусни, онај неопходни и најважнији међу првим корацима на путу активирања ресурса, те поновног процвата српских градова. У Прибоју се, нема сумње, пресудно самопрепознавање већ одиграло.

***

Бања
Вода из термоминералних извора Прибојске Бање има сталну температуру од 37 степени Целзијусових и јединствена је на простору Балкана. Користи се као помоћно терапијско средство (за купање и пијење) код свих облика зглобног и ванзглобног реуматизма, као и посттрауматских стања, обољења периферних нерава, кичменог стуба, поремећаја периферне циркулације, кожних болести, гинеколошких обољења, болести органа за варење, обољења вида... У овдашњем Рехабилитационом центру ради и одељење за физикалну терапију и рехабилитацију. Стручни надзор лекара, предивни природни амбијент, чист ваздух, испуњен мирисом боровине и планинског биља, поглед на импресивну лимску долину, богме и близина велике светиње, чине да овде многи оздраве, и телесно и душевно, те да се увек изнова враћају.

***

Ризница
У порти Манастира светог Николе су и цркве светог пророка Илије Громовника и Успења Пресвете Богородице. Управо у Цркви Успења Пресвете Богородице је 1974. године откривена једна од најзначајнијих ризница црквених предмета на целом простору Српске православне цркве. Изузетно вредни предмети ископани овде дуго су чувани и проучавани у Музеју Српске православне цркве, а у јуну 2007. враћени су у манастир. Тада је свечано отворена Ризница Манастира светог Николе, па је то благо непроцењиве вредности доступно посетиоцима.

***

Људи
Прибој је вишенационална средина у којој горштачко узајамно поштовање и слога нису били уздрмани ни у најтежим ратним годинама 1990-их. Ови људи, гостољубиви, питоми и вредни, смирени и здраворазумни, васпитани су у духу самодисциплине и одговорности. То им омогућава да преживе тешка времена и добро функционишу у различитим радним срединама.

***

Јело
Ћешке је традиционално јело у прибојском крају, без којег је тешко замисливо славље код овдашњих домаћина. Припрема се од пилетине, јечма, кајмака и разноврсних зачина. Узалуд га је описивати, мора се пробати. А на Прибојцима је да ово оригинално јело претворе, од занимљивог локалног гастрономског искуства, у прави правцати бренд.